Београд 3. март 2010. – Само што се вратила из Загреба са поклоничке посете хрватском Сабору где је, упркос чињеници да читава Србија бруји о стравичном прошловековном геноциду над српским народом у коме су учествовали Хрвати и Хрватска, позивала на превазилажење проблема из прошлости и заједништво у будућности, осећајна социјалисткиња и председница српског Парламента је прошла кроз гардијски шпалир и доживела „пријатно узбуђење и појачану одговорност“, вероватно због црвеног тепиха, лепе гардијске униформе и стаситих гардиста.

Међутим, узбуђење председнице Парламента се није пренело на српску јавност, иако су гладни и понижени грађани са гнушањем коментарисали скупштинску представу у којој се одаје војничка почаст заговорницима отимања Косова и Метохије, братимљења са земљама које су пре само једанаест година разарале Србију и убијале цивилно становништво, лажног оптуживања српског народа и творцима многобројних скандала.

Далеко више пажње изазвала је прича о статусу скупштинске секретарице која је недавно, возећи се државним аутомобилом према Зајечару, прегазила тек настрадалог младића на очиглед истражног судије, полиције и других лица која су учествовала на увиђају.

Председница и секретар Народне скупштине Србије, медији, поједини посланици и аналитичари су забављали српску јавност више од месец дана ликом и делом бахате секретарице, да би јој на крају изрекли дисциплинску меру заустављања напредовања у служби и то у периоду од четири године. Пошто су практично партија „социјалне правде“ и сви њени министри и високи функционери бранили секретарицу, вероватно су необавешени странци помислили да је она можда доктор наука или академик и да од ње у великој мери зависи судбина Србије.

Дара је превршила меру када се, ради одбране секретарице која је у међувремену посебним уговором премештена из Народне скупштине у Министарство за инфраструктуру, саопштењем огласило прво Министарство, а одмах потом и министар лично. Може се закључити да лицемерју нема краја јер се министар и његово Министарство нису оглашавали поводом озбиљног стања и афера у јавним предузећима, искакања возова са пруге, лошег стања на путевима, кашњења у реконструкцији мостова и других озбиљних проблема.

Партија ветерана Србије најоштрије осуђује и једну и другу представу, имајући у виду веома озбиљне проблеме које имају ветерани и њихове породице а које до сада управо партија „социјалне правде“ није решавала иако је била на власти кад су ветерани учествовали у оружаној борби у периоду од 1990. до 1999. године. Овог пута посебно истичемо лажна обећања која је на почетку свог мандата давао министар за инфраструктуру у вези запошљавања ветерана јер се из предходног види да му је значајнија бахата секретарица од преко 500.000 ветерана и њихових породица.